Srpska nacionalna kuhinja je bogata raznovrsnim jelima, a srpski obroci prilično hranljivi i šarenoliki.

            Najvažniji obrok u toku dana,kažu školovani,je doručak. Opravdanje toj tvrdnji leži u tome što doručak treba da vam da prvu energiju za start novog dana. Oni koji su probali srpsku hranu, a samim tim i doručak slažu se sa tim da doručak ne treba preskakati.

            Pripremanje i uživanje u hrani predstavlja sastavni deo naše tradicije i kulture. E sad, tradicija i kultura je jedno, A umešnost u kuhinji i savremen način življenja je nešto drugo.

            Kako biste u potpunosti uživali u trpezi, važno je i da tu hranu sprema neko ko u tome uživa  ali i da izaberete prijatan ambijent u kome će te jesti tu hranu.

            Kafana ,,Dedin Merak,, vam nudi svoj rustičan ambijent zaboravljenih kafana. Ambijent iz nekih davnih vremena. Vremena koja su odisala lepotom i mirom,poštovanjem i cenjenjem starog i vrednog.

            U takvom ambijentu, sa prigušenim notama starih pesama, uz neko društvo vredi pojesti neki od srpskih doručaka.Ili možda izabrati nešto modernije iz našeg menija.

            A mi vam nudimo sve to i jošmogo toga.

            Izbor je vaš, dobro nam došli...

  Pravi izbor pića za savršen trenutak

  Aperitiv, od francuske reči "apéritif", je piće koje se konzumira pre jela, sa svrhom da "otvori apetit". Uobičajeno se služi uz lagane zalogaje hrane, kao što su masline, krekeri, ili orašasti plodovi, kako bi se dodatno stimulisao apetit i stvorila atmosfera za uživanje u obroku. ,

   Zašto se pije aperitiv?

   Aperitiv ima nekoliko svrha:Stimulacija apetita: Glavna uloga aperitiva je da podstakne lučenje želudačnih sokova i pripremi telo za jelo. Društvena funkcija: Aperitiv često služi i kao povod za okupljanje i druženje pre obroka. Uvod u obrok: Omogućava nam da se opustimo i uživamo u atmosferi pre nego što počne pravi obrok. 

   Koje vrste aperitiva postoje?

   U zavisnosti od kulture i ličnih preferencija, kao aperitivi se mogu poslužiti:Vina:Suva bela vina, penušava vina ili vermut su popularni izbori.

   Likeri:Gorki likeri poput Kamparija ili Aperola, ili biljni likeri poput pelinkovca su čest izbor. 

  Rakije:U nekim kulturama, posebno na Balkanu, rakija se služi kao aperitiv, često šljivovica ili voćne rakije. 

  Kokteli:Kokteli kao što su Martini, Negroni ili Aperol Spritz su takođe popularni aperitivi. 

  Aperitiv i digestiv:Važno je napomenuti razliku između aperitiva i digestiva. Dok se aperitiv služi pre jela, digestiv se služi posle obroka da bi se olakšalo varenje. Uobičajeni digestivi su jača alkoholna pića, poput konjaka, likera ili rakije.   

    U sve se meša...

    Prilozi uz jelo su dodaci glavnom jelu koji obogaćuju obrok ukusom i teksturom. Mogu biti raznovrsni, od povrća i krompira do salata i umaka. Neki primeri priloga su pomfrit, pire krompir, razne salate (paradajz, krastavac, zelena salata), pirinač, pečeni krompir, ili pečurke.

    Prilozi se biraju u zavisnosti od glavnog jela i ličnog ukusa. Možete kombinovati različite priloge kako biste dobili bogat i raznovrstan obrok.   

  Da počnemo...

  Мезе је назив за разноврсну селекцију малих јела која се служе као предјело или аперитив, посебно у кухињама источног Медитерана и Балкана. Слично је шпанским тапас или италијанским антипастима. 

  Мезе може бити део оброка са више јела или самосталан оброк. Елементи мезеа:Разноврсност:Мезе може укључивати широк спектар јела, како топлих тако и хладних. Традиција:У многим земљама, мезе је део културе и традиције, често се служи уз пиће и дружење. Послужује се:Са разним пићима, као што су ракија, узо,  арак, или вино. Јела:Могу укључивати сиреве, сувомеснате производе, маслине, салате, поврће (свеже или пржено), морски плодови, и друге мале залогаје.

   У Србији, мезе често садржи сир, кајмак, сувомеснате производе, ајвар, чварке, и врућ хлеб.   

Za početnu energiju...

    U srpskoj kuhinji, kuvana jela imaju posebno mesto - ona nisu samo hrana, već su deo naše kulturne baštine i tradicije. Sa ukusom koji odražava bogatstvo naše istorije i geografske raznolikosti, kuvana jela su prava poslastica za sva čula. 

     Nasleđe kuvanih jela u Srpskoj Kuhinji

    Kuvana jela su osnov srpske kuhinje i predstavljaju spoj tradicionalnih recepata i autentičnih sastojaka. Ova jela su često pripremana u domaćinstvima širom Srbije za porodične ručkove, praznične trpeze ili svečane događaje. Njihova priprema zahteva strpljenje, ljubav i poštovanje prema tradiciji.

     Tradicionalna srpska kuhinja ima bogato nasleđe koje seže unazad vekovima. Kuvana jela su se razvijala pod uticajem različitih kultura i civilizacija koje su oblikovale istoriju Srbije. Uticaj turske, austro-ugarske i balkanske kuhinje je vidljiv u mnogim srpskim kuvanim jelima.

     Karakteristike Kuvanih Jela

    Kuvana jela se odlikuju bogatim ukusima, raznovrsnim sastojcima i specifičnim načinom pripreme. Neki od najpoznatijih srpskih kuvanih jela uključuju sarmu, pasulj, musaku, čorbu od povrća, gulaš, punjene paprike i đuveč.

     Ova jela su često pripremljena od sezonskih sastojaka kao što su meso, povrće, pirinač, testenina i začini koji se pažljivo biraju da bi se postigao savršen balans ukusa. Kuvana jela su obično dinstana ili kuvana na laganoj vatri kako bi se postigla savršena tekstura i ukus.

     Nasleđe i Tradicija

    Kuvana jela su duboko ukorenjena u srpskoj kulturi i tradiciji. Ona su neizostavan deo svih važnih porodičnih i društvenih okupljanja. Priprema kuvanih jela često se prenosi s kolena na koleno, čuvajući autentične recepte i tehnike kuvanja.

     Ova jela su simbol gostoprimstva i ljubavi, i predstavljaju način na koji Srbi izražavaju svoju povezanost sa svojom zemljom, kulturom i identitetom. Kuvana jela su više od obične hrane - ona su deo naše duše i srca.

     Zaključak

Kuvana jela su neizostavan deo srpske kuhinje i predstavljaju dragocenu baštinu koju treba čuvati i negovati. Njihova jedinstvena kombinacija ukusa, mirisa i tekstura čini ih posebnim i nezaboravnim. Kroz pripremu i uživanje u kuvanim jelima, Srbi čuvaju svoje nasleđe i tradiciju, gradeći mostove između prošlosti i budućnosti.

A mi u kafani ,,Dedin Merak,, poštujemo tradiciju i trudimo se da Srpsko gostoprimstvo prenosimo skilena na koleno i kvalitet domaće kuhinje veličamo kroz naša jela.

      Leskovačka kuhinja pripada kuhinjama sa najvećim učešćem povrća u vidu paprike, paradajza, luka.... Začini koji se koriste su biljnog porekla, takođe puni minerala i vitamina. Masnoće životinjskog porekla su zastupljene u velikim količinama, a ulje se koristi isključivo u sirovom stanju. Ljuti dodaci su neobavezni.

      Leskovački kulinarski specijaliteti se pripremaju na otvorenom žaru, na ćumuru, što im obezbeđuje izuzetan ukus i sočnost.    Poznato je da su pre rata ćevabdžije iz Leskovca, majstori u spremanju ćevapčića, slali sveže kobasice eskpresnim vozovima u razne krajeve. U to vreme meso za ćevapčiće se seckalo na panju i od njega je spreman roštilj. Seckano je specijalnim velikim satarama uglavnom juneće meso.

     U istoriji Leskovca ime Miodraga Gligorijevića Bureta  pamtiće se kao ime čoveka koji je proslavio grad i omogućio da Leskovac u Srbiji i inostranstvu bude poznat kao kolevka roštilja. U mnogim jelovnicima u zemlji i inostranstvu upućeni su njegovi specijaliteti kao što su ćevapčići, pljeskavica, uštipak i mućkalica.    

     Leskovački specijaliteti:Leskovačko roštilj meso, brend Srbije                Leskovački ajvar, brend Srbije    

     Leskovački voz i Sprža brend Srbije 

     Leskovački roštilj, jedinstven i prepoznatljiv, ime je pod zaštitom te se epitet „leskovački” ne može pripisati svakom cvrčećem specijalitetu. Propisima je utvrđeno ko može da koristi ovo pravo.Roštilj potiče sa Kavkaza, u Leskovac je stigao preko Turske, Grčke i Makedonije. Iz Leskovca u ostale krajeve naše zemlje.

     Na ovom putu je postepeno gubio ovčije i jagnjeće meso, kako se pod uticajem islama na Kavkazu pripremao, a sve više uključivao svinjsko meso pečeno u komadima.

     Do XX veka nisu postojale mašine za mlevenje mesa (mesoreznice), pa je ono seckano na panju. Tradicionalisti i danas smatraju da je to najbolji način pripreme, jer meso ostaje sočno i ne može da pregori. Oni ne priznaju šajbne i levke, kao ni pečenje na plinskim i električnim pećima već samo skare sa žarom od drvenog ćumura uz okretanje mesa isključivo prstima.

     Leskovčani su postigli vrhunsko majstorstvo u izboru mesa za roštilj, pripremi i pečenju. Kažu da je za roštilj najvažnije dobro pripremiti meso. To se po njima ovako radi...Iskosti se prednja četvrt junećeg trupa, sitno iseče meso i posoli. Treba da odstoji pola sata do sat, a ako je meso posno dodaje mu se bubrežni loj. Potom se meso samelje na „osmici”, stavi u širu posudu, te u hladnjak na temperaturu do 4°C. Tu bi trebalo da odleži 24 časa, pa se još jednom samelje na „trojci” i dobro umesi. Od ovako pripremljenog mesa prave se mnogi specijaliteti.

    Istorija pice potiče iz Italije, tačnije iz Napulja, gde je nastao prvi poznati recept za picu, popularno nazvanu "margarita". U Napulju je pica bila jelo siromašnih, a sastojci su bili jednostavni: testo, paradajz, sir, i začini. Kasnije se pica proširila po Italiji i svetu, a danas je jedan od najpopularnijih svetskih jela. 

    Evo detaljnijeg objašnjenja:Rani počeci:Iako se pica pominje i ranije (npr. u Gaeti 997. godine), današnji recept se vezuje za otkriće paradajza iz Perua u 16. veku, koji je postao ključni sastojak.

    U Napulju, pica se razvila kao jelo radničke klase, posebno među siromašnima poznatim kao "lazzaroni". Margarita  pica:Legenda kaže da je pica nazvana "margarita" u čast kraljice Margarite Savojske 1889. godine, kada su je pripremili u tri boje italijanske zastave. 

    Širenje i popularizacija:Tokom 20. veka, pica se proširila po celoj Italiji i svetu, a danas je popularna u raznim varijacijama širom sveta